VinaR - Repozitorijum Instituta za nuklearne nauke Vinča
    • English
    • Српски
    • Српски (Serbia)
  • Srpski (latinica) 
    • Engleski
    • Srpski (ćirilica)
    • Srpski (latinica)
  • Prijava
Pregled zapisa 
  •   VinaR
  • Vinča
  • Doktorske teze
  • Pregled zapisa
  •   VinaR
  • Vinča
  • Doktorske teze
  • Pregled zapisa
JavaScript is disabled for your browser. Some features of this site may not work without it.

Интеракција јона са графеном

Samo za registrovane korisnike
2008
Autori
Radović, Ivan
Doktorska teza
Metapodaci
Prikaz svih podataka o dokumentu
Apstrakt
Након увода (глава 1), у глави 2 овог рада дате су основне физичкохемијске особине графена. Коришћени теоријски модели за проучавање динамичких интеракција наелектрисаних честица са графеном, и величине које карактеришу те интеракције, приказани су у глави 3. У склопу хидродинамичког модела (поглавље 3.1) разматрани су једнофлуидни (параграф 3.1.1) и двофлуидни модел (параграф 3.1.2). Кинетички модел представљен је у поглављу 3.2, а величине које карактеришу интеракције дефинисане су у поглављу 3.3. Резултати интеракције наелектрисаних честица са графеном, у хидродинамичком моделу, приказани су у глави 4, и то једнофлуидни модел (поглавље 4.1) и двофлуидни модел (поглавље 4.2). Код једнофлуидног модела посматрана је интеракција јона и "слободног" графена. Разматрани су линеарни (параграф 4.1.1) и нелинеарни ефекти (параграф 4.1.2). У случају двофлуидног модела посматрана је интеракција јона и графена (параграф 4.2.1), односно електричног дипола и графена (параграф 4.2.2). У оба случаја... приказани су резултати интеракције наелектрисаних честица са "слободним" графеном (ставке 4.2.1.1, односно 4.2.2.1) и графеном на подлози од силицијум диоксида (ставке 4.2.1.2, односно 4.2.2.2). Глава 5 представља резултате интеракције јона са графеном на подлози од силицијум диоксида, у кинетичком моделу. Изведен је експлицитан израз за диелектричну функцију графена (поглавље 5.1) и израчунате су зауставна сила (поглавље 5.2) и сила лика (поглавље 5.3) на тачкасти јон који се креће паралелно површини графена. Нумерички резултати за ове две силе приказани су у поглављу 5.4. У глави 6 дати су закључци, и то кроз резиме досадашњег рада (поглавље 6.1) и план будућег истраживања (поглавље 6.2). На крају рада дати су додаци (глава 7) и списак коришћене литературе (глава 8).

Izvor:
Универзитет у Београду, 2008
Izdavač:
  • Универзитет у Београду, Физички факултет
[ Google Scholar ]
Handle
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_vinar_12709
URI
https://vinar.vin.bg.ac.rs/handle/123456789/12709
Kolekcije
  • Doktorske teze
Institucija/grupa
Vinča
TY  - THES
AU  - Radović, Ivan
PY  - 2008
UR  - https://vinar.vin.bg.ac.rs/handle/123456789/12709
AB  - Након увода (глава 1), у глави 2 овог рада дате су основне физичкохемијске особине графена. Коришћени теоријски модели за проучавање динамичких интеракција наелектрисаних честица са графеном, и величине које карактеришу те интеракције, приказани су у глави 3. У склопу хидродинамичког модела (поглавље 3.1) разматрани су једнофлуидни (параграф 3.1.1) и двофлуидни модел (параграф 3.1.2). Кинетички модел представљен је у поглављу 3.2, а величине које карактеришу интеракције дефинисане су у поглављу 3.3. Резултати интеракције наелектрисаних честица са графеном, у хидродинамичком моделу, приказани су у глави 4, и то једнофлуидни модел (поглавље 4.1) и двофлуидни модел (поглавље 4.2). Код једнофлуидног модела посматрана је интеракција јона и "слободног" графена. Разматрани су линеарни (параграф 4.1.1) и нелинеарни ефекти (параграф 4.1.2). У случају двофлуидног модела посматрана је интеракција јона и графена (параграф 4.2.1), односно електричног дипола и графена (параграф 4.2.2). У оба случаја приказани су резултати интеракције наелектрисаних честица са "слободним" графеном (ставке 4.2.1.1, односно 4.2.2.1) и графеном на подлози од силицијум диоксида (ставке 4.2.1.2, односно 4.2.2.2). Глава 5 представља резултате интеракције јона са графеном на подлози од силицијум диоксида, у кинетичком моделу. Изведен је експлицитан израз за диелектричну функцију графена (поглавље 5.1) и израчунате су зауставна сила (поглавље 5.2) и сила лика (поглавље 5.3) на тачкасти јон који се креће паралелно површини графена. Нумерички резултати за ове две силе приказани су у поглављу 5.4. У глави 6 дати су закључци, и то кроз резиме досадашњег рада (поглавље 6.1) и план будућег истраживања (поглавље 6.2). На крају рада дати су додаци (глава 7) и списак коришћене литературе (глава 8).
PB  - Универзитет у Београду, Физички факултет
T2  - Универзитет у Београду
T1  - Интеракција јона са графеном
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_vinar_12709
ER  - 
@phdthesis{
author = "Radović, Ivan",
year = "2008",
abstract = "Након увода (глава 1), у глави 2 овог рада дате су основне физичкохемијске особине графена. Коришћени теоријски модели за проучавање динамичких интеракција наелектрисаних честица са графеном, и величине које карактеришу те интеракције, приказани су у глави 3. У склопу хидродинамичког модела (поглавље 3.1) разматрани су једнофлуидни (параграф 3.1.1) и двофлуидни модел (параграф 3.1.2). Кинетички модел представљен је у поглављу 3.2, а величине које карактеришу интеракције дефинисане су у поглављу 3.3. Резултати интеракције наелектрисаних честица са графеном, у хидродинамичком моделу, приказани су у глави 4, и то једнофлуидни модел (поглавље 4.1) и двофлуидни модел (поглавље 4.2). Код једнофлуидног модела посматрана је интеракција јона и "слободног" графена. Разматрани су линеарни (параграф 4.1.1) и нелинеарни ефекти (параграф 4.1.2). У случају двофлуидног модела посматрана је интеракција јона и графена (параграф 4.2.1), односно електричног дипола и графена (параграф 4.2.2). У оба случаја приказани су резултати интеракције наелектрисаних честица са "слободним" графеном (ставке 4.2.1.1, односно 4.2.2.1) и графеном на подлози од силицијум диоксида (ставке 4.2.1.2, односно 4.2.2.2). Глава 5 представља резултате интеракције јона са графеном на подлози од силицијум диоксида, у кинетичком моделу. Изведен је експлицитан израз за диелектричну функцију графена (поглавље 5.1) и израчунате су зауставна сила (поглавље 5.2) и сила лика (поглавље 5.3) на тачкасти јон који се креће паралелно површини графена. Нумерички резултати за ове две силе приказани су у поглављу 5.4. У глави 6 дати су закључци, и то кроз резиме досадашњег рада (поглавље 6.1) и план будућег истраживања (поглавље 6.2). На крају рада дати су додаци (глава 7) и списак коришћене литературе (глава 8).",
publisher = "Универзитет у Београду, Физички факултет",
journal = "Универзитет у Београду",
title = "Интеракција јона са графеном",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_vinar_12709"
}
Radović, I.. (2008). Интеракција јона са графеном. in Универзитет у Београду
Универзитет у Београду, Физички факултет..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_vinar_12709
Radović I. Интеракција јона са графеном. in Универзитет у Београду. 2008;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_vinar_12709 .
Radović, Ivan, "Интеракција јона са графеном" in Универзитет у Београду (2008),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_vinar_12709 .

DSpace software copyright © 2002-2015  DuraSpace
O repozitorijumu VinaR | Pošaljite zapažanja

re3dataOpenAIRERCUB
 

 

Kompletan repozitorijumGrupeAutoriNasloviTemeOva institucijaAutoriNasloviTeme

Statistika

Pregled statistika

DSpace software copyright © 2002-2015  DuraSpace
O repozitorijumu VinaR | Pošaljite zapažanja

re3dataOpenAIRERCUB