Интеракција јона са графеном

Abstract

Након увода (глава 1), у глави 2 овог рада дате су основне физичкохемијске особине графена. Коришћени теоријски модели за проучавање динамичких интеракција наелектрисаних честица са графеном, и величине које карактеришу те интеракције, приказани су у глави 3. У склопу хидродинамичког модела (поглавље 3.1) разматрани су једнофлуидни (параграф 3.1.1) и двофлуидни модел (параграф 3.1.2). Кинетички модел представљен је у поглављу 3.2, а величине које карактеришу интеракције дефинисане су у поглављу 3.3. Резултати интеракције наелектрисаних честица са графеном, у хидродинамичком моделу, приказани су у глави 4, и то једнофлуидни модел (поглавље 4.1) и двофлуидни модел (поглавље 4.2). Код једнофлуидног модела посматрана је интеракција јона и "слободног" графена. Разматрани су линеарни (параграф 4.1.1) и нелинеарни ефекти (параграф 4.1.2). У случају двофлуидног модела посматрана је интеракција јона и графена (параграф 4.2.1), односно електричног дипола и графена (параграф 4.2.2). У оба случаја приказани су резултати интеракције наелектрисаних честица са "слободним" графеном (ставке 4.2.1.1, односно 4.2.2.1) и графеном на подлози од силицијум диоксида (ставке 4.2.1.2, односно 4.2.2.2). Глава 5 представља резултате интеракције јона са графеном на подлози од силицијум диоксида, у кинетичком моделу. Изведен је експлицитан израз за диелектричну функцију графена (поглавље 5.1) и израчунате су зауставна сила (поглавље 5.2) и сила лика (поглавље 5.3) на тачкасти јон који се креће паралелно површини графена. Нумерички резултати за ове две силе приказани су у поглављу 5.4. У глави 6 дати су закључци, и то кроз резиме досадашњег рада (поглавље 6.1) и план будућег истраживања (поглавље 6.2). На крају рада дати су додаци (глава 7) и списак коришћене литературе (глава 8).