Међународна и домаћа регулатива у области заштите од зрачења након чернобиљског акцидента

Abstract

У међународној и домаћој регулативи у области заштите од зрачења уведене су значајне промене након акцидента у нуклеарној електрани у Чернобиљу. Најзначајнији успех је постигнут потписивањем две конвенције: Конвенције о раном обавештавању о нуклеарним несрећама и Конвенције о пружању помоћи у случају нуклеарних несрећа или радиолошке опасности. На основу конвенција развијен је систем за обавештавање и пружање помоћи који ради под окриљем Међународне агеницје за Атомску енергију (МААЕ) и који се показао као врло ефикасан, нарочито у области пружања помоћи. Пост-чернобиљски прописи Европске уније који се односе на контролу садржаја цезијума-134 и цезијума-137 у храни и храни за животиње која се увози из земаља изван Европске уније су и данас на снази. Србија је, након Чернобиља, донела врло стриктне прописе који нису дозвољавали увоз робе која је имала садржај радионуклида већи од садржаја радионуклида у домаћим производима. Домаћи прописи који су тренутно на снази у неким деловима и даље прописују строже критеријуме од важећих европских.

Numerous significant changes were introduced into international and national radiation protection regulations after the accident in Chernobyl nuclear power plant. The considerable advance on the previous legal situation was the adoption of two conventions, Convention on early notification in case of a nuclear accident and Convention on assistance in the case of a nuclear accident or radiological emergency. Post-Chernobyl regulations concerning control of Cs-134 and Cs-137 in food and feeding stuffs imported from the third countriеs are still valid. After the Chernobyl accident Serbia has adopted very strict regulations which did not allow import of the products with radionuclide concentration above the concentration of radionuclides in domestic products. Current national regulations are in some parts still stricter than the European regulations.