Акциденти и мониторинг радиоактивности

Abstract

Два најозбиљнија акцидента у историји нуклеарне енергије догодила су се 26. априла 1986. године на нуклеарним електранама у Чернобиљу у Украјини и 11. марта 2011. године у Фукушими у Јапану. Најзначајнији и најопаснији радионуклиди избачени у атмосферу били су 131I, 134Cs, 137Cs и 90Sr. Мониторинг омогућава процену утицаја испуштене радиоактивности на животну средину и здравље становништва. Рутински мoнитoринг рaдиoaктивнoсти у живoтнoj срeдини oбухвaтa систeм вeртикaлнe aнaлизe: вaздух – пaдaвинe – зeмљиштe – вoдe – биљкe – живoтињe – чoвeк. Главни путеви експозиције становништва потичу од инхалације и ингестије хране и воде. На основу резултата мерења активности 137Cs и 90Sr у узорцима хране израчуната је ефективна доза зрачења од тих радионуклида унетих ингестијом за становништво Србије. Ефективна доза од 137Cs и 90Sr унетих ингестијом је била повећана у 1986. години, док у 2011. години повећања дозе није било.

Two most serious accident in the history of the nuclear energy occurred on 26 April 1986 at the Chernobyl nuclear power plant in Ucraine and on 11 March in Fukushima Daiici nuclear power plant in Japan. 131I, 134Cs, 137Cs and 90Sr were the most important and the most dangerous radionuclides released in the environment. Environmental radiation monitoring enables the assess of the released radioactivity impact on the environment and human health. Routine environmental radiation monitoring includes a system of vertical analysis: air - fallout - soil - water - plants - animals – man. The main pathways of radionuclides in the human body are inhalation and ingestion through food and drinking water. Obtained results were used for the effective dose calculation of 137Cs and 90Sr activity ingested of population in Serbia. The effective dose due to 137Cs and 90Sr activity in food increased in 1986, while in 2011 the increase was not detected.