Žigić, Aleksandar

Link to this page

Authority KeyName Variants
60268374-59bc-4861-ae3a-be19c2dc6473
  • Žigić, Aleksandar (2)
Projects
No records found.

Author's Bibliography

Архуска конвенција као путоказ за заштиту од јонизујућих зрачења помоћу слободног приступа информацијама

Žigić, Aleksandar; Ivković, Slavica

(Београд : Институт за нуклеарне науке "Винча" : Друштво за заштиту од зрачења Србије и Црне Горе, 2017)

TY  - CONF
AU  - Žigić, Aleksandar
AU  - Ivković, Slavica
PY  - 2017
UR  - http://vinar.vin.bg.ac.rs/handle/123456789/8304
UR  - https://plus.sr.cobiss.net/opac7/bib/245691404
UR  - http://dzz.org.rs/wp-content/uploads/2013/06/Zbornik_XXIX_Simpozijum_DZZ_SCG_Srebrno_jezero_2.pdf
AB  - Доступност инфомрација свим грађанима и омогућавање њиховог учешћа у
процесима заштите, укључујући заштиту од јонизујућих зрачења представља
неминовност савременог доба и прихватљив модел поступања. То је законом
прописана обавеза органа јавне власти и организација које врше јавна овлашћења.
Обавеза информисања јавности је утемељена уставом који ово право прокламује
као људско право новије генерације. Право на слободан приступ информацијама
од јавног значаја у које недвосмислено потпадају еколошке информације разрађују закони, укључујући Закон о заштити од јонизујућих зрачења и о нуклеарној
сигурности. Ради се о праву појединаца које истовремено представља обавезу
органа јавне власти у области заштите животне средине. Ово право је пуну
афирмацију добило кроз одредбе Архуске конвенције усвојене у јуну 1998.године,
коју је Република Србија ратификовала 2009.године. Након њеног доношења и
ратификације, национална законодавства по правилу садрже одредбе о слободном приступу еколошким информацијама. Архуска конвенција је значајна не само
са аспекта слободног приступа еколошким информацијама већ и у домену
еколошке едукације и развијању свести о чувању и заштити природе и њеног
окружења. Њена улога је немерљива и у области заштите од јонизујућих зрачења
имајући у виду да ће појединци најбоље заштитити своје здравље али и животну
средину ако поседују потпуна сазнања и благовремене иноформације о изворима
јонизујућих зрачења и опасностима која они са собом носе. Из тога произлази
потреба за слободан приступ информацијама о изворима јонизујућих зрачења,
дозама зрачења и механизмима заштите у случају прекомерних доза.
AB  - The availability of information related to the protection of citizens from the sources of
ionizing radiation has everyday application. This is a statutory obligation of state
organs and other entities that carry out these tasks. Informing the public is prescribed
by the Constitution, and this is a human rights law foreseen in the Constitution. This
law contains a number of laws including the Law on the Protection of Ionizing
Radiation and on Nuclear Safety. It is the right of individuals and at the same time the
obligation of state authorities. It is of great importance in the field of environmental
protection. In this area, it is most comprehensive in the provisions of the Aarhus
Convention adopted in June 1998. This Convention was ratified in 2009 in the Republic
of Serbia. After that, all environmental laws contain provisions on free access to
environmental information. The Aarhus Convention is important for the environmental
education of individuals and for developing awareness of environmental protection. In
the case of ionizing radiation protection, it is important that individuals have
information about the dangers and possibilities of protection. It is therefore important
to have information about sources of ionizing radiation, radiation doses and protection
mechanisms in case of overdoses.
PB  - Београд : Институт за нуклеарне науке "Винча" : Друштво за заштиту од зрачења Србије и Црне Горе
C3  - 29. симпозијум ДЗЗСЦГ : зборник радова
T1  - Архуска конвенција као путоказ за заштиту од јонизујућих зрачења помоћу слободног приступа информацијама
T1  - Aarhus convention as a way for protection from ionizing radiation assistance to a free access to information
SP  - 391
EP  - 396
ER  - 
@conference{
author = "Žigić, Aleksandar and Ivković, Slavica",
year = "2017",
abstract = "Доступност инфомрација свим грађанима и омогућавање њиховог учешћа у
процесима заштите, укључујући заштиту од јонизујућих зрачења представља
неминовност савременог доба и прихватљив модел поступања. То је законом
прописана обавеза органа јавне власти и организација које врше јавна овлашћења.
Обавеза информисања јавности је утемељена уставом који ово право прокламује
као људско право новије генерације. Право на слободан приступ информацијама
од јавног значаја у које недвосмислено потпадају еколошке информације разрађују закони, укључујући Закон о заштити од јонизујућих зрачења и о нуклеарној
сигурности. Ради се о праву појединаца које истовремено представља обавезу
органа јавне власти у области заштите животне средине. Ово право је пуну
афирмацију добило кроз одредбе Архуске конвенције усвојене у јуну 1998.године,
коју је Република Србија ратификовала 2009.године. Након њеног доношења и
ратификације, национална законодавства по правилу садрже одредбе о слободном приступу еколошким информацијама. Архуска конвенција је значајна не само
са аспекта слободног приступа еколошким информацијама већ и у домену
еколошке едукације и развијању свести о чувању и заштити природе и њеног
окружења. Њена улога је немерљива и у области заштите од јонизујућих зрачења
имајући у виду да ће појединци најбоље заштитити своје здравље али и животну
средину ако поседују потпуна сазнања и благовремене иноформације о изворима
јонизујућих зрачења и опасностима која они са собом носе. Из тога произлази
потреба за слободан приступ информацијама о изворима јонизујућих зрачења,
дозама зрачења и механизмима заштите у случају прекомерних доза., The availability of information related to the protection of citizens from the sources of
ionizing radiation has everyday application. This is a statutory obligation of state
organs and other entities that carry out these tasks. Informing the public is prescribed
by the Constitution, and this is a human rights law foreseen in the Constitution. This
law contains a number of laws including the Law on the Protection of Ionizing
Radiation and on Nuclear Safety. It is the right of individuals and at the same time the
obligation of state authorities. It is of great importance in the field of environmental
protection. In this area, it is most comprehensive in the provisions of the Aarhus
Convention adopted in June 1998. This Convention was ratified in 2009 in the Republic
of Serbia. After that, all environmental laws contain provisions on free access to
environmental information. The Aarhus Convention is important for the environmental
education of individuals and for developing awareness of environmental protection. In
the case of ionizing radiation protection, it is important that individuals have
information about the dangers and possibilities of protection. It is therefore important
to have information about sources of ionizing radiation, radiation doses and protection
mechanisms in case of overdoses.",
publisher = "Београд : Институт за нуклеарне науке "Винча" : Друштво за заштиту од зрачења Србије и Црне Горе",
journal = "29. симпозијум ДЗЗСЦГ : зборник радова",
title = "Архуска конвенција као путоказ за заштиту од јонизујућих зрачења помоћу слободног приступа информацијама, Aarhus convention as a way for protection from ionizing radiation assistance to a free access to information",
pages = "391-396"
}
Žigić, A.,& Ivković, S.. (2017). Архуска конвенција као путоказ за заштиту од јонизујућих зрачења помоћу слободног приступа информацијама. in 29. симпозијум ДЗЗСЦГ : зборник радова
Београд : Институт за нуклеарне науке "Винча" : Друштво за заштиту од зрачења Србије и Црне Горе., 391-396.
Žigić A, Ivković S. Архуска конвенција као путоказ за заштиту од јонизујућих зрачења помоћу слободног приступа информацијама. in 29. симпозијум ДЗЗСЦГ : зборник радова. 2017;:391-396..
Žigić, Aleksandar, Ivković, Slavica, "Архуска конвенција као путоказ за заштиту од јонизујућих зрачења помоћу слободног приступа информацијама" in 29. симпозијум ДЗЗСЦГ : зборник радова (2017):391-396.

Радијациони ризик

Ivković, Slavica; Žigić, Aleksandar; Joksić, Jasminka D.

(Београд : Институт за нуклеарне науке "Винча" : Друштво за заштиту од зрачења Србије и Црне Горе, 2017)

TY  - CONF
AU  - Ivković, Slavica
AU  - Žigić, Aleksandar
AU  - Joksić, Jasminka D.
PY  - 2017
UR  - http://vinar.vin.bg.ac.rs/handle/123456789/8306
UR  - https://plus.sr.cobiss.net/opac7/bib/245691404
UR  - http://dzz.org.rs/wp-content/uploads/2013/06/Zbornik_XXIX_Simpozijum_DZZ_SCG_Srebrno_jezero_2.pdf
AB  - Једно од основних питања у области заштите од зрачења је процена прихватљивости ризика од зрачења, што је формулисано и кроз три принципа заштите од зрачења: оправданост, оптимизација и ограничење дозе. Спровођење ових принципа је сложен процес који захтева примену низа активности и вештина из различитих области од правно регулаторних до уско стручних тј. природно техничких или хуманитарно медицинских наука. Почетне тачке у разматрању примене извора зрачења су процена користи тј. добробити од примене извора зрачења и процена радијационог ризика коју та примена носи. У овом раду су такође разматране и вредности доза тј. шта сматрамо високим а шта ниским дозама, приступ процени радијационог ризика као и преглед вредности за неке границе излагања.
AB  - Having in mind that all human activities carry some sort of risks, one of the main issue
of radiation protection is assessment of the acceptability of risks of using radiation
sources. This is also, the first step of applying ALARA principle. Risk is a synonym for
probability of harmful effect and takes into account probability of happening some
events and severity of consequences. This is complicated task in which have to be
involved many specialist and skills from different parts of science. The paper discussed
some effective dose values, the way of calculation risks from low doses and connection
of dose and risks with terms from regular usage such as: high doses, low doses and very
low doses.
PB  - Београд : Институт за нуклеарне науке "Винча" : Друштво за заштиту од зрачења Србије и Црне Горе
C3  - 29. симпозијум ДЗЗСЦГ : зборник радова
T1  - Радијациони ризик
T1  - Radiation risk
SP  - 403
EP  - 407
ER  - 
@conference{
author = "Ivković, Slavica and Žigić, Aleksandar and Joksić, Jasminka D.",
year = "2017",
abstract = "Једно од основних питања у области заштите од зрачења је процена прихватљивости ризика од зрачења, што је формулисано и кроз три принципа заштите од зрачења: оправданост, оптимизација и ограничење дозе. Спровођење ових принципа је сложен процес који захтева примену низа активности и вештина из различитих области од правно регулаторних до уско стручних тј. природно техничких или хуманитарно медицинских наука. Почетне тачке у разматрању примене извора зрачења су процена користи тј. добробити од примене извора зрачења и процена радијационог ризика коју та примена носи. У овом раду су такође разматране и вредности доза тј. шта сматрамо високим а шта ниским дозама, приступ процени радијационог ризика као и преглед вредности за неке границе излагања., Having in mind that all human activities carry some sort of risks, one of the main issue
of radiation protection is assessment of the acceptability of risks of using radiation
sources. This is also, the first step of applying ALARA principle. Risk is a synonym for
probability of harmful effect and takes into account probability of happening some
events and severity of consequences. This is complicated task in which have to be
involved many specialist and skills from different parts of science. The paper discussed
some effective dose values, the way of calculation risks from low doses and connection
of dose and risks with terms from regular usage such as: high doses, low doses and very
low doses.",
publisher = "Београд : Институт за нуклеарне науке "Винча" : Друштво за заштиту од зрачења Србије и Црне Горе",
journal = "29. симпозијум ДЗЗСЦГ : зборник радова",
title = "Радијациони ризик, Radiation risk",
pages = "403-407"
}
Ivković, S., Žigić, A.,& Joksić, J. D.. (2017). Радијациони ризик. in 29. симпозијум ДЗЗСЦГ : зборник радова
Београд : Институт за нуклеарне науке "Винча" : Друштво за заштиту од зрачења Србије и Црне Горе., 403-407.
Ivković S, Žigić A, Joksić JD. Радијациони ризик. in 29. симпозијум ДЗЗСЦГ : зборник радова. 2017;:403-407..
Ivković, Slavica, Žigić, Aleksandar, Joksić, Jasminka D., "Радијациони ризик" in 29. симпозијум ДЗЗСЦГ : зборник радова (2017):403-407.