Show simple item record

Investigation of the structure and hyperfine interactions in the intermetallic y'-Ni3Al phase doped with hafnium and iron

dc.contributor.advisorUmićević, Ana
dc.contributor.otherPuzović, Jovan
dc.contributor.otherSpasojević, Đorđe
dc.contributor.otherBelošević-Čavor, Jelena
dc.creatorIvanovski, Valentin N.
dc.date.accessioned2018-03-05T13:38:02Z
dc.date.available2016-07-16T13:15:12Z
dc.date.available2018-03-05T13:38:02Z
dc.date.issued2015
dc.identifier.urihttp://eteze.bg.ac.rs/application/showtheses?thesesId=3175
dc.identifier.urihttps://fedorabg.bg.ac.rs/fedora/get/o:11524/bdef:Content/download
dc.identifier.urihttp://vbs.rs/scripts/cobiss?command=DISPLAY&base=70036&RID=47674639
dc.identifier.urihttp://nardus.mpn.gov.rs/123456789/5910
dc.identifier.urihttp://vinar.vin.bg.ac.rs/handle/123456789/7291
dc.description.abstractУ овом раду истраживана су поликристална интерметална једињења γ′–Ni3Al са примесама атома хафнијума и γ′–Ni3Al са примесама атома гвожђа. Испитивања локалне структуре, магнетних и електричних особина γ′–Ni3Al једињења допираних атомима Hf или атомима Fe извршена су методама дифракције Х–зрачења, мерењима магнетизације, као и применом временски разложених пертурбованих угаоних корелација и спектроскопије Mössbauer–овог ефекта, које су омогућиле истраживања хиперфиних интеракција на језгрима примеса Hf и на језгрима примеса Fe. Ова експериментална истраживања испитиваних система су употпуњена прорачунима енергије дефеката, као и параметара структуре и хиперфиних интеракција на основу првих принципа. Главни циљ експерименталних истраживања и теоријских прорачуна интерметалне γ′– Ni3Al фазе са примесама атома хафнијума, односно гвожђа био је да се одреди преферентно позиционирање атома Hf, односно атома Fe у γ′–Ni3Al решетки, као и њихов утицај на кристалну решетку у коју се уграђују. Aнализoм дифракције Х–зрака испитиваних Hf допираних Ni3Al узорака утврђено је присуство кубне γ′ фазе (ознака L12) у испитиваним Hf–Ni3Al легурама, као и њене две тетрагоналне трансформације L60 и D022. Анализа је показала да је кубна L12 фаза доминантна у односу на тетрагоналне фазе испитиваних Hf–Ni3Al узорака. Мерења хиперфиних интеракција на проби 181Та, језгру–потомку 181Hf, у легурама 0.2, 0.5 и 5 at.% Hf – Ni3Al извршена су у температурском опсегу од 78 K до 1230 K. Измерене вредности хиперфиних параметара приписане су одређеним позицијама атома Hf у присутним Ni3Al фазама: L12, D022 и L60. Присуствo 181Ta–сигнала који је константан у времену кореспондира атомима Hf на позицији Al атома у доминантној L12 фази. За све три испитиване легуре, измерена нижа вредност спин независне електричнеiiiквадруполне фреквенције додељена је електричној квадруполној интеракцији којадејствује на атоме Hf који су заменили атоме Al у тетрагоналној D022 фази.Измерена виша вредност фреквенције кореспондира атомима Hf на позицијамаатома Al у тетрагоналној L60 фази.Резултати прорачуна параметара хиперфиних интеракција, електронских иструктурних особина Hf–Ni3Al легура из првих принципа изведених методомпроширених равних таласа са локалним орбиталама коришћењем WIEN2k (“AnAugmented Plane Wave Plus Local Orbitals Program”) кода коректно репродукујувредности добијене у експерименталним мерењима. Прорачуни енергије дефекатабазирани на теорији функционала густине изведени су VASP (“the Vienna ab–initiosimulation package”) кодом. Прорачунате електронске структуре проба уразматрању са тачкастим групама симетрије њихових позиција помогли су уидентификовању порекла хиперфиних интеракција и утврдили да је преферентнапозиција хафнијума на позицији коју заузимају атоми Al у Ni3Al.Карактеризација узорака γ′–Ni3Al допираних гвожђем извршена једифракцијом Х–зрачења и мерењима магнетизације. Локална електронска имагнетна структура, хиперфине интеракције пробе 57Fe, као и фазни састав легураNi2.82Fe0.18Al и Ni2.64Fe0.36Al истражени су спектроскопијом Mössbauеr–овогефекта. Резултати прорачуна електронских особина Fe–Ni3Al легура из првихпринципа методом пројектора проширених таласа као и резултати прорачунаенергије дефеката објашњавају електронску структуру, хиперфине интеракције ипреферентну позицију атома Fe у легури γ′–Ni3Al са мањком никла. Вредностизрачунате највеће компоненте тензора градијента електричног поља, Vzz = 1.61021 Vm-2 на основу вредности параметара добијених из Mössbauеr–ових спектара,указује да у обе испитиване легуре атоми гвожђа замењују атоме никла у γ′–Ni3Al.sr
dc.description.abstractThe dissertation addresses the local crystal structure and hyperfine interactions of hafnium or iron doped polycrystalline intermatallic γ′–Ni3Al alloys.The local structure, magnetic and electrical properties of γ′–Ni3Al compounds doped with Hf atoms or Fe atoms were investigated by the X ray diffraction, magnetization, time differential perturbed angular correlation spectroscopy and Mössbauer–effect spectroscopy. The last two experimental methods provided insight into hyperfine interactions of Hf– and Fe–nucleus. This was complemented by the calculations of the energy of the defects, as well as with ab initio calculations of structural and hyperfine interactions parameters.The main goal of the experimental and theoretical investigations of the intermetallic γ′–Ni3Al phase doped with Hf or Fe atoms was to determine the site preference of dopant atoms in the γ′–Ni3Al matrix, as well as their influence on the host lattice.The X–ray diffraction measurements of the Hf doped Ni3Al samples revealed the presence of the cubic γ′ phase (usually denoted by L12) and its two tetragonal distortions: D022 and L60. The refinement of XRD data showed the dominant presence of the cubic L12 phase in the Hf–Ni3Al samples, with the minority presence of the two tetragonal phases. The measurements of the hyperfine interactions of the 181Та–probe in the 0.2, 0.5 and 5 at.% Hf – Ni3Al alloys (181Та–nucleus is the daughter–nucleus of the 181Hf–parent nucleus) were done in the temperature range 78 K to 1230 K. The measured hyperfine parameters values were assigned to the various Hf atom sites in the different crystal structures (cubic and tetragonal) present in the Ni3Al alloys. The presence of 181Та–signal constant in time is ascribed to Hf atoms at the Al sites in dominant L12 phase. For all investigated alloys, the lower value of the spin independent electric quadrupole frequency was ascribed to the electric quadrupole interaction of the Hf nuclei substituting on the Al sites in the tetragonal D022 phase in the Hf–Ni3Al valloys. The higher value of the spin independent electric quadrupole frequency corresponded to the electric quadrupole interactions of the Hf nuclei substituting on the Al sites in the tetragonal L60 phase in the Hf–Ni3Al alloys.The ab initio calculations of electronic and structural properties and hyperfine parameters of the 181Ta ion probe in the Hf–Ni3Al alloys, performed using the full potential augmented plane wave plus local–orbital method as implemented in the WIEN2k code, correctly reproduce the experimental results. The DFT (density functional theory) calculations of point defect energies were done by using the Vienna ab initio simulation package VASP. The ab initio calculations enable discussion on the structural and electronic properties of the Ni3Al polycrystalline alloys.The joint experimental and theoretical investigations enabled us to identify the observed hyperfine interactions and showed that hafnium additions prefer aluminum sites in Ni3Al.The structural and magnetic characterizations of the Fe doped γ′–Ni3Al samples were done by the X–ray diffraction and magnetization measurements. The local electronic and magnetic structure, the hyperfine interactions of the 57Fe–probes, as well as the phase composition of the Ni2.82Fe0.18Al and Ni2.64Fe0.36Al alloys were investigated by means of the Mössbauer–effect spectroscopy. The ab initio calculations performed with the projector augmented wave method and the calculations of the energies of iron point defects were done to elucidate the electronic structure, the hyperfine interactions and site preference of Fe doped Ni–deficit γ′–Ni3Al. The value of calculated electric field gradient tensor Vzz = 1.6 1021 Vm-2 matches well with the results of Mössbauer spectroscopy and indicates weak preference of iron dopant atoms for Ni sites.en
dc.formatapplication/pdf
dc.languagesr
dc.publisherУниверзитет у Београду, Физички факултетsr
dc.relationinfo:eu-repo/grantAgreement/MESTD/Integrated and Interdisciplinary Research (IIR or III)/45018/RS//
dc.rightsopenAccessen
dc.sourceУниверзитет у Београдуsr
dc.subjectNi3Alsr
dc.subjectNi3Al, hyperfine interactions, Mössbauer spectroscopy, PAC spectroscopy, site preferenceen
dc.subjectхиперфине интеракцијеsr
dc.subjectMössbauer–ова спектроскопијаsr
dc.subjectPAC спектроскопијаsr
dc.subjectпреферентне позиције атомаsr
dc.titleИстраживање структуре и хиперфиних интеракција у интерметалној y'-Ni3Al фази са примесама хафнијума и гвожђаsr
dc.titleInvestigation of the structure and hyperfine interactions in the intermetallic y'-Ni3Al phase doped with hafnium and ironen
dc.typedoctoralThesisen
dc.rights.licenseBY-NC-ND
dcterms.abstractУмићевић, Aна; Спасојевић, Ђорђе; Белошевић-Чавор, Јелена; Пузовић, Јован; Ивановски, Валентин Н.; Istraživanje strukture i hiperfinih interakcija u intermetalnoj y'-Ni3Al fazi sa primesama hafnijuma i gvožđa;
dc.identifier.fulltexthttp://vinar.vin.bg.ac.rs//bitstream/id/13928/7285.pdf


Files in this item

Thumbnail

This item appears in the following Collection(s)

Show simple item record